In this essay we explore a variety of instrumental and intrinsic values associated with teaching philosophy in wartime Ukraine. Duclos, an American, argues that teaching philosophy in Ukraine can cultivate habits of thought and action that promote democratic citizenship while opposing authoritarian dogmatism. Duclos further argues that the intrinsic joy associated with philosophical activity should not be overlooked, even in times of crisis. Conscious of Ukraine’s Soviet past, Bila, a Ukrainian, cautions against using philosophers and philosophy departments as an (...) ideological arm of any political party. She then argues that philosophy has value as a distinct form of thinking with the power to provide consolation. Finally, she identifies philosophical activity as agent of creative change. To teach philosophy in wartime Ukraine is to advance these instrumental and intrinsic values with an eye towards influencing the Ukrainian society that will emerge after the war. (shrink)

A direct method showing the Thomas precession for an evolution of any vector quantity (a spatial part of a four-vector) is proposed. A useful application of this method is a possibility to trace correctly the presence of the Thomas precession in the Bargmann-Michel-Telegdi equation. It is pointed out that the Thomas precession is not incorporated in the kinematical term of the Bargmann-Michel-Telegdi equation, as it is commonly believed. When the Bargmann-Michel-Telegdi equation is interpreted in curved spacetimes, this term is shown (...) to be equivalent to the affine connection term in the covariant derivative of the spin four-vector evolving in a gravitational field. It then contributes to the geodetic precession. The described problem is an interesting and unexpected example showing that approximate methods used in special relativity, in this case to identify the Thomas precession, can distort the true meaning of physical laws. (shrink)

O artigo faz uma reflecção sobre o processo de inserção de Moçambique na Geopolítica Energética Regional em plena mudança global do paradigma energético. Recorrendo ao uso dos métodos histórico e comparativo e da técnica bibliográfica, o artigo faz uma análise baseada na teoria construtivista das Relações Internacionais (RI), procura explicar a influência de um Estado, das capacidades objetivas e subjectivas, necessárias para estabelecer pontes interdependentes entre Estados com interesses convergentes. A principal constatação produzida é que Moçambique não dispõe de uma (...) filosofia própria para a autonomia energética. A inexistência de uma filosofia é resultante de uma estrutura económica voltada para a guerra que emergiu e dominou as primeiras duas décadas após a independência nacional. Pelo que, trinta anos depois do alcance da paz, não há uma projecção energética regional e global. (shrink)

Andrey Sheptytsky - Metropolitan of the Greek Catholic Church, belongs to the key figures of Ukrainian history of the first half of the twentieth century. Its influence on the spiritual and national-political life of Ukrainians of that time, the processes of crystallization of national consciousness, as well as on the sphere of practical politics, cannot be overestimated. A. Sheptytsky's life path is an object of constant attention of historians, but it would still be early to assert its full and comprehensive (...) coverage. One of the debating issues in historiography remains the formation of national-political and religious views of the future Metropolitan. As you know, A. Sheptytsky was descended from the Polonized family, the process of his upbringing and education took place in the circle of Polish culture and national-state tradition. Already at adulthood, he made a conscious choice in favor of the Ukrainian Church and nation. The reasons and motives for this choice require a thorough study, taking into account the many factors that led it. (shrink)

The paper reviews historical and regional studies publications of Volyn periodicals in the 19 th -20 th centuries, which covered the Ukrainian-Polish-Russian relations. Their key theme lines are indicated, specifically a socio-economic line which addressed social inequality problems, enslavement of Ukrainian peasants by Polish gentry at the time when some Ukrainian regions were a part of the Polish-Lithuanian Commonwealth; a religious line which covered consequences of Polonization, threats to Orthodoxy, feats and courage of its defenders; an ethnographic line which attempted (...) to describe the history of origin of nations and the specifics of their national self-identification. It is shown that all these lines of publications featured different ideological tendencies. Thus some articles from ‘Volynskiye Gubernskiye Vedomosti’, ‘Pochayevskiye Izvestiya’ and ‘Volynskiye Yeparkhialniye Vedomosti’ were analyzed, which allowed to trace propaganda of the Russian Empire in the spirit of Russian monarchism and chauvinism spreading via press. Those processes had a rather negative impact on social and interethnic moods of the Ukrainian-Polish-Russian relations in the imperialist context. By contrast with the above, journalists of the democratic newspaper ‘Vestnik Volyni’ advocated the Polish and Ukrainian self-identification. (shrink)

A special place in A. Sheptytsky's socio-political activity is occupied by parliamentary activity. Considering the fact that the Metropolitan has been intolerant of the use of terror in political struggle, it becomes clear why parliamentary methods of struggle were most effective for him.

Autumn 1918 p. the breakup of the war-weakened Austro-Hungarian Empire was evident. Taking into account the existing claims of the Poles on the territory of Galicia, the first task of the Ukrainian parliamentary representation was to prepare for the re-election of the authorities in the region. On his initiative October 18-19, 1918 p. a constituent was held in Lviv - "a representative assembly of Ukrainian ambassadors to the parliament and regional councils of Galicia and Bukovina, bishops, delegates of Ukrainian parties...".

Background: While numerous studies have shown the positive impact of free healthcare policies, the ethical issues raised by these policies in low-income countries have received little attention. In Burkina Faso, in July 2016, user fees were removed at healthcare facilities for children under 59 months of age and for “mothers”, i.e., for reproductive care. These eligibility criteria are, reportedly, sometimes difficult to comprehend or to enforce. The purpose of this study is twofold: 1) to understand the perceptions and practices of (...) health workers and beneficiaries regarding compliance with eligibility criteria for free care and 2) to explore the ethical tensions that have arisen and possible ways of resolving them. Methodology: In late 2018, a cross-sectional qualitative study was conducted in five rural communities in Boulsa, Burkina Faso. Semi-directed individual interviews were conducted with healthcare personnel (n=10) and mothers of young children (n=10) who were purposefully selected with the assistance of community health workers. Interviews were recorded and transcribed. A thematic content analysis was conducted on all materials. Themes were identified, discussed and reformulated between team members. Results: The study reveals the presence of practices to circumvent strict compliance with the eligibility criteria for free access. Common circumventing practices include hiding the exact age of children aged 60 months or older and using eligible persons for stockpiling drugs or for receiving a free consultation for the benefit of other household members. These practices result from ethical and economic tensions experienced by the beneficiaries. But they also raise ethical dilemmas for healthcare providers since they have to enforce compliance with the eligibility criteria while realizing the financially precarious position of the households. Informal mechanisms are introduced at the community level to reconcile the healthcare providers’ dissonance. Conclusion: The implementation of the user fee abolition policy in Burkina Faso is being carried out through local reinvention mechanisms to overcome ethical tensions related to the compliance with the eligibility criteria. (shrink)

Center of pressure measurements are often used to identify balance problems. A new method for COP signal analysis using mean frequency is proposed in this paper. The computation of mean frequency is based on the Fourier–Bessel expansion that is suitable for use in non-stationary COP signals. In addition, FB expansion provides better frequency resolution and low frequency detectability. Seventeen subjects were tested under eyes open and eyes closed conditions, with different vibration frequencies applied for the eyes closed condition in order (...) to further perturb sensory information. More accurate estimates of mean frequency were obtained for 200-point segments, with significant increase in mean frequency observed over time as subjects recovered from the initial perturbation of stepping on to the force plate. Subjects were significantly more stable in the mediolateral direction compared to anteroposterior one. Mean frequency as calculated by FB expansion was able to distinguish between eyes open and eyes closed conditions, but no effect of vibration could be detected. (shrink)

. Epochs present in the voiced speech are defined as time instants of significant excitation of the vocal tract system during the production of speech. Nonstationary nature of excitation source and vocal tract system makes accurate identification of epochs a difficult task. Most of the existing methods for epoch detection require prior knowledge of voiced regions and a rough estimation of pitch frequency. In this paper, we propose a novel method that relies on time-order representation based on short-time Fourier–Bessel series (...) expansion which can be employed on entire speech signal to detect epochs without any prior information. The proposed method automatically detects voiced regions in the speech signal by computing the marginal energy density with respect to time in the low frequency range from the energy distribution in the time-frequency plane. An estimate of pitch frequency for each detected voiced region is then obtained by computing the marginal energy density with respect to frequency in the LFR from the energy distribution in the time-frequency plane. Epochs are located for each detected voiced region as peaks in the derivative of the low pass filtered signal corresponding to falling edges of peak negative cycles in the LPF signal synthesized from TOR coefficients corresponding to LFR. Experimental results obtained by the proposed method on speech signals taken from the CMU-Arctic database are found to be promising. The proposed method detects epochs with high accuracy and reliability. (shrink)

God (Islam); proof; faith (Islam); creation (Islam); faith and reason; religion and science; philosophy and religion; philosophy, modern; 21st century.

Light upon Light: Essays in Islamic Thought and History in Honor of Gerhard Bowering brings together studies that explore the richness of Islamic intellectual life in the pre-modern period. Leading scholars around the world present nineteen studies that explore diverse areas of Islamic Studies, in honor of a renowned scholar and teacher: Professor Dr. Gerhard Bowering (Yale University). The volume includes contributions in four main areas: (1) Quran and Early Islam; (2) Sufism, Shiism, and Esotericism; (3) Philosophy; (4) Literature and (...) Culture. These areas reflect the enormous breadth of Professor Bowering's contributions to the field over a lifetime of scholarship, teaching, and mentoring. Contributors: Hussein Ali Abdulsater, Mushegh Asatryan, Shahzad Bashir, Jonathan Brockopp, Yousef Casewit, Jamal Elias, Janis Esots, Li Guo, Matthew Ingalls, Tariq Jaffer, Mareike Koertner, Joseph Lumbard, Matthew Melvin-Koushki, Mahan Mirza, Bilal Orfali, Gabriel Reynolds, Nada Saab, Amina Steinfels & Alexander Treiger. (shrink)

Tekst nastoji ponuditi drugačiju paradigmu razumijevanja identiteta genealoškim čitanjem figure guvernante u Engleskoj XIX. stoljeća. Pokazujući da je ovu figuru nemoguće razumjeti ukoliko se uklone iz vida klasne pretpostavke njenog rodnog identiteta, i specifične pozicije koju je zauzimala na tržištu rada i u proizvodnji drugih žena, tekst nastoji dovesti u pitanje kontekst patrijarhata kao kontekst koji omogućava definiranje identiteta žene. Umjesto tog okvira, tekst pokušava uvesti drugačiji okvir koji se razrađuje kao sustav privatnog i javnog.

The Road Inns in Bilād al-Shām. By Katia Cytryn-Silverman. BAR S2130. Oxford: Archaeopress, 2010. Pp. vi + 290, illus. £58.

Orientalism; Spain; Islam; relations; Christianity.

Svrha ovog rada bila je utvrditi učestalost sudjelovanja učitelja Glazbene kulture u različitim aktivnostima informalnog cjeloživotnog učenja te saznati njihovo mišljenje o važnosti i doprinosu navedenog razvoju vlastitih kompetencija potrebnih za poučavanje Glazbene kulture. Utvrđeno je da učitelji najviše sudjeluju u informalnim aktivnostima učenja koje ne zahtijevaju dodatno izdvajanje vremena te shodno tome rjeđe sudjeluju u aktivnostima koje zahtijevaju veću njihovu pažnju. Osjećaju se kompetentnima u izvođenju svih glazbenih aktivnosti koje se provode u nastavi Glazbene kulture. Nadalje, vide doprinos (...) i važnost sudjelovanja u aktivnostima informalnog učenja, no podijeljeni su u razmišljaju trebaju li posvetiti više dodatnog vremena aktivnostima informalnog učenja te kada razmišljaju o tome bi li njihova nastava bila jednako kvalitetna da ne primjenjuju nova znanja stečena informalnim učenjem. (shrink)

Adalah hal yang lumrah bila dalam tiga dasa warsa terakhir ini muncul minat yang semakin tinggi terhadap kajian dan seluk-beluk korupsi mengingat berbagai kerusakan yang ditimbulkannya. Bahkan, topik korupsi menjadi agenda internasional para ahli politik dan pembuat kebijakan. Kendati demikian, literatur kajian mengenai korupsi dalam tradisi filsafat masih dapat dikatakan minim. Oleh karena itu, kajian filsafat terapan mengenai korupsi yang dilakukan oleh Seumas Miller, Peter Roberts, dan Edward Spence layak diapresiasi. Dalam buku ini, para penulis (selanjutnya akan disingkat menjadi (...) Miller, dkk.) menegaskan bahwa korupsi merupakan suatu spesies imoralitas (hlm. xvi). Melalui titik pijak tersebut, Miler dkk. memperlihatkan perbedaan kerangka konseptual yang halus antara korupsi dan tindakan imoralitas lainnya. Dengan kata lain, tindakan korupsi sudah pasti merupakan perbuatan imoral, tetapi tidak semua perbuatan imoral adalah tindakan korupsi. Dengan menempatkan persoalan korupsi pada ranah moralitas, Miler dkk. seakan menegaskan bahwa korupsi adalah suatu gejala khas manusiawi dan dilakukan secara sadar. Hal ini diungkapkan secara eksplisit oleh Miller dkk. Mereka mengstakan bahwa tindakan korupsi adalah laku kebiasaan yang salah secara moral, dan karenanya tidak didorong oleh keyakinan sejati yang benar secara moral (hlm. 13)................... Berdasarkan uraian-uraian yang cermat dan halus mengenai korupsi, Miller dkk. juga memaparkan lokus tanggung jawab moral untuk memerangi korupsi. Secara detail, paparan tersebut diuraikan dalam bab ke-6 hingga ke-10 yang memuat berbagai alternatif untuk menghadapi korupsi, seperti pengembangan sistem-sistem antikorupsi, peran “peniup peluit” (whistleblower), pranata yuridis, serta mekanisme hukuman yang sesuai dengan teori keadilan yang bersifat memulihkan (restorative theory of justice). Bagi Miller dkk., berbagai pertimbangan tindakan antikorupsi yang ditawarkannya harus dilandaskan pada tanggung jawab moral. Pendasaran ini konsisten dengan kerangka konseptual yang diajukan pada bagian awal buku ini: bahwa korupsi merupakan persoalan moral. Mereka juga menegaskan bahwa tanggung jawab moral tersebut bersifat kolektif (hlm. 211). Tidak hanya itu, sistem antikorupsi yang digagas juga perlu bersifat menyeluruh: berupa pengembangan unsur-unsur reaktif maupun preventif sekaligus (hlm. 156). Miller dkk. juga berharap bahwa pranata yuridis dan mekanisme hukuman seharusnya dapat menentukan inti dari sistem keadilan dengan mengambil inspirasi pemikiran politik yang dikembangkan dari tradisi filosofis Aristoteles, John Locke, David Hume, Imanuel Kant, dan John Stuart Mill. Selain itu, baik pranata yuridis mapun mekanisme hukuman diharapkan dapat berperan untuk memulihkan (mengintegrasikan) kembali hal-hal yang korup (rusak) pada masyarakat dan sekaligus menghalau korupsi dari masyarakat. Melalui rangkaian paparan buku tersebut, kajian Miller dkk. mengenai korupsi dan antikorupsi merupakan masukan yang berharga dari tradisi filsafat, khususnya filsafat moral. Hal ini sangat berguna untuk mengembangkan kajian korupsi serta antikorupsi secara mendalam dan serius dalam konteks kekinian. (Yulius Tandyanto, Mahasiswa Sekolah Tinggi Filsafat Driyarkara, Jakarta). (shrink)

Ob množici del grških in rimskih piscev, ki so bila prevedena v slovenski jezik, je Livijeva Zgodovina doslej ostala nekako ob strani. Razen posameznih odlomkov ni bilo prevedenega nič. Količina ohranjenega besedila, avtorjev slog z dolgimi stavčnimi periodami, izbranim besediščem in različnimi retoričnimi prijemi, vse to pred­stavlja za prevajalca gotovo precejšnjo oviro. Z novo knjigo, ki je pred kratkim izšla pri Slovenski matici in prinaša prvih pet Livijevih knjig v prevodu Primoža Simonitija, se sedaj to spreminja. Knjigo je uredil (...) David Movrin, ki je napisal tudi spremno besedo in pripravil obsežen spremni aparat. Prevod zajema nekje sedmino ohranjenega Livijevega dela, ob predvidenem nadaljevanju s skupino prevajalcev si lahko obetamo izid nadaljnjih zvezkov in v doglednem času tudi prevod vsega, kar se je od Livija ohranilo v rokopisnem izročilu. (shrink)

Aspiracija za jedinstvenim upravljanjem svetom je stara koliko i sam svet. Ona u suštini proizlazi iz naše percepcije sveta kao jednog, bez obzira na sve razlike koje se u njemu takođe vide. U naše vreme ova percepcija je pojačana utiskom o sve većoj međuzavisnosti delova sveta, kao i osećajem da su razlike, ma koliko bile velike, sve manje važne u odnosu na ono što je isto ili bar slično u različitim delovima sveta. Ovaj osećaj jedinstva je još više pojačan percepcijom (...) potrebe, ili nužde, da se o važnim stvarima u svetu odlučuje i upravlja na jedinstven način, bez kolizija koje bi proces odlučivanja učinile neefikasnim ili nemogućim. Ali jedinstvo sveta bi trebalo da u sebi sadrži ideju ravnopravnosti, i neke načelne jednakosti. Međutim, uvidom u način na koji se ovaj proces unifikacije sveta stvarno odvija vidimo mnoge probleme. Neki od njih su za očekivati – problemi reprezentacije i pristanka na svetsku vlast koja bi bila odraz jedinstvene zakonodavne volje čovečanstva. Takva volja možda uopšte ne može da se konstituiše. Umesto nje imamo volju za hegemonijom koju prati ideja nejednakosti i manihejske podele sveta na naš i tuđi deo, kao i razne vrste pokušaja ukidanja onog uslova koji svakom zakonodavstvu daje njegov legitimet – a to je sloboda. Suočavamo se sa idejom da je, kao uslov mira i demokratije (šta god da to znači, ili što će značiti u bližoj i daljoj budućnosti) potrebno uspostaviti krutu nejednakost i rigidnu kontrolu svih različitosti u jednom zamrznutom stanju podele na povlašćene i obezvlašćene, na „dobre“ i „loše“ momke, kao da se svet sastoji od „momaka“. Ključni deo ove sheme je pretpostavka o univerzalnoj samerljivosti svega što život čini vrednim. Ta pretpostavka uniformiše i simplifikuje, smanjuje, svet, negirajući relevanciju i stvarnost razlikama koji sada predstavljaju stvarnost sveta. Zakoni više ne pretpostavljaju postojanje zakonodavne volje. U toj situaciji proizvodnja ogromne količine iluzorne sreće više liči na podmićivanje svetskog lumpenproletarijata, sa rizikom da celokupno čovečanstvo postane totalno ravnodušno prema svakoj posebnosti i svakoj vrlini, sasvim primereno svojoj novoj lumpenproleterskoj prirodi. (shrink)

Webrova vznemirljiva teza iz dela Protestanska etika in duh kapitalizma, ki sprva izgleda tako neverjetno, je bila od svoje prve objave deležna številnih kritik, spodbijajo pa jo vse do danes. Ena izmed številnih kritik, pa ostaja še posebej nepopustljiva: če je duh samoodpovedovanja primeren za kapitalistično podjetništvo, pa ekonomije ne poganjajo samo podjetniki; ekonomija potrebuje tudi potrošnike, ki so pripravljeni kupiti več od tega, kar predstavlja njihove dejanske potrebe. Po Benjaminu je kapitalizem religija brez dogme ali teologije in ni (...) nič drugega kot čisti kult. Kot takšen sestoji v nenehnem slavljenju vernika, ki svojo vero udejanja skozi porabo in potrošnjo. V nadaljevanju bi rad izpostavil tezo, da nam vzporejanje dveh momentov krize – krize Druge svetovne vojne in krize 2008 –, omogoča na novo osvetliti Webrovo slavno tezo o asketski naravi kapitalizma, ter podal novo razlago tega, zakaj investicijski kapitalizem in potrošniški kapitalizem sploh nista protislovna, temveč konec koncev popolnoma sovpadata. Med drugo svetovno vojno sta namreč vladi Združenih držav Amerike in Kanade izdali niz propagandnih plakatov, katerih cilj je bil zmanjšati porabo in preusmeriti finančne sile gospodinjstev v prid skupnega vojnega napora. Mnogi od teh plakatov, ki so jih naredili nekateri najbolj zviti oglaševalci tistega časa, so črpali iz najgloblje zakoreninjenih načel puritanizma Nove Anglije: dolžnosti samoomejevanja. Sporočilo je bilo v naslednjem: vaši prihranki bodo odrešljivi ob koncu vojne, to pa le malce premesti Calvinovo perspektivo varčevanja, ki omogočajo odrešitev v času ob koncu sveta. Danes bi bilo dobro, če bi premislili eshatološke implikacije teh prerokov, ki predpisujejo najboljše obnašanje ob dogodku konca krize. (shrink)

U tekstu se polazi od problemske konstatacije prema kojoj je kapitalizam kao način života toliko postao dominantan da sustavno prožima cjelokupno vrijeme pojedinca, i radno i slobodno vrijeme. Dakle, sustav je čovjekovo vrijeme u totalu stavio u zavjetrinu ekonomije. I njime upravlja i vlada .Dalje se u tekstu postavlja pitanje koliko će još proći »vremena da se deblokiraju potencijali čovjekove prirode zapreteni u ekonomiji slobodnog vremena« . U suprotnom »svaki napredak u proizvodnji s pasivnom proizvođačkom klasom može samo pospješiti izdvajanje (...) i jačanje nove gornje klase« . Tako nastaje dublja problemska situacija u kojoj se pojedinci pretvaraju u pasivne grupe i društvene zajednice i time cijelo društvo čine pasivnim i osrednjim.Rješenje se, prema Supeku, nalazi u izoštravanju »samosvijesti građanina« kojom bi se uspješno otklanjala pasivnost i nekritičnost čovjekove svijesti. Cijeli bi se taj proces mogao razvijati iz temeljne »usamljenosti« građanina, koja pretpostavlja sigurnu distancu od tržišnog konzumerizma. Samosvijest nastala usred vlastite usamljenosti, tj. usred kritičkog odmaka od svakodnevice, bila bi osnažena i kritički otvorena prema sebi i prema sredini u kojoj živi. I tada bi mogla »djelovati kako hoće«, a ne kako je diktirano odozgor.Ta temeljna i kritički distancirana usamljenost građanina razumijevala bi se kao kvalitetno novo iskustvo vremena u neovisnom i autonomnom prostoru slobode u kojem se konačno može ostvariti vlastito slobodno vrijeme bitno drugačije od pasivne besposlice.The initial concept of this text is the problem conclusion which claims that capitalism as a way of life has become so dominant that it systematically permeates the individual’s complete time, their working hours as well as their free time. In other words, man’s free time has been overtaken by the system and completely subjected to economy. And it is run by the government .Further in the text a question arises: How long “will it take to deliver the potentials of human nature which are entwined in the economy of free time” . Otherwise “every progress that is made in production using passive production classes can only help facilitate the separation and strengthening of the new upper class” . This leads to a deeper problem situation in which individuals are being turned into passive groups and social communities, which makes the entire society passive and mediocre.According to Supek, the solution is in sharpening the “citizens’ self-consciousness”, which could bring success in removing passivity and non-critical human consciousness. The entire process could be developed from the foundational “loneliness” of the citizen, which implies a safe distance from market consumerism. Self-consciousness, caused by personal loneliness, i.e., critical detachment from everyday life, would be strengthened and critically open toward itself and the society in which the person lives. And then it would be able to “do as it pleased”, and not as it has been ordered from a higher instance.This foundational and critically detached loneliness of citizens could be understood as a good and fresh experience of time in an independent and autonomous space of freedom, where a person could finally be able to achieve their own free time in a way that is largely different than just mere passive doing nothing. (shrink)

V prvi polovici 18. stoletja je bila objavljena serija devetih oziroma desetih latinskih tiskov z naslovom Lakonsko ogledalo Evrope (Laconicum Europae speculum). Podobe z napisi je zasnoval Paul Decker mlajši (1685-1742), Johann Wolfgang Baumgartner (1709-1761) je postavil le tisk za Nizozemca, same bakroreze so izdelali različni bakrorezci (Christian Friedrich Lottes, Johann Georg Pinz, Philipp Andreas Kilian, Andreas Hoffer), uredil in izdal pa jih je Martin Engelbrecht (1684–1756) v Augsburgu okrog leta 1730. Celotni naslov je daljši, Lakonsko ogledalo Evrope, v (...) katerem je brez predsodkov, posmehovanja ali zaničevanja predstavljenih njenih devet posebej uglednih narodov in ljudstev, ki se v določenih lastnostih in znamenjih razlikujejo, vse zaradi radovednosti in zabave (Laconicum Europae speculum: quo IX. illius praecipuae nationes et populi, absque omni praeiudicio, ludibrio et opprobrio, saltem curiositatis et oblectationis gratia, certis characteribus et symbolis discernuntur, ob oculos positum).1 V naslovu je torej pojasnjen tudi razlog za nastanek teh tiskov, izšli so ≫zaradi radovednosti in zabave≪ (curiositatis et oblectationis gratia). Podobno kot ostale razpredelnice ljudstev ti bakrorezi niso bili mišljeni kot predstavitev realnih podob, temveč so bili namenjeni tudi zabavi. (shrink)

U svrhu razumijevanja promjena u obrazovanju uzrokovanih prelaskom na nastavu na daljinu, koristimo sociološke koncepte poput Turnerova koncepta društvene dinamike kako bismo teorijski postavili promijenjene odnose između pojedinaca, institucija i društvenog sustava, a koristimo se i različitim konceptima kapitala u razumijevanju aktivacije kapitala i resursa nastavnika. Osnovni ciljevi istraživanja bili su analizirati (a) institucionalnu potporu nastavnicima iz njihove perspektive i (b) kapital i resurse koje su nastavnici morali aktivirati tijekom nastave na daljinu. Tijekom 2020. godine provedeni su intervjui s 32 (...) nastavnika iz Hrvatske i potom je primijenjena deduktivna tematska analiza. Rezultati pokazuju da se prilagodba iz perspektive nastavnika najviše oslanjala na njihov neposredni rad s učenicima te na aktiviranje osobnog i profesionalnog kapitala i resursa, dok je institucionalna potpora bila od sekundarne važnosti. Teme vezane uz institucionalnu potporu ukazuju na mješavinu pozitivnih i negativnih iskustava, s time da su negativna iskustva izraženija u pogledu potpore na nacionalnoj razini. Socijalni kapital i razmjena iskustava s kolegama ističu se u usporedbi s institucionalnom potporom na nacionalnoj razini, što je u skladu s Turnerovom analizom društvene dinamike. (shrink)

To, Odisej, ti zamudnežu piše Penelopa tvoja.Nič ne odpiši nazaj! Rajši mi pridi ti sam!Troja, odurna danajskim ženám, poteptana na tleh je!Priam in Troja tegà sploh nista vredna bila.O, da takrat, ko s svojim brodovjem je plul proti Šparti,bedno vlačugar končal v divjih bi morskih vodáh!V postelji ne bi prezebala zdaj, zapuščena in sama,tarnala ne bi, kako dnevi počasi teko,tuhtala ne bi, kako noči naj predolge si krajšam,ne bi ob statvah bedé vdova si utrujala rok.

An exercise in humour noir, this essay explores relations between the Paris and Prague surrealist groups from André Breton and Paul Éluard's visit to “the magic capital of old Europe” in 1935 to the aborted “Prague Spring” of 1968. It focuses on the famous “starry castle” of Breton's Mad Love — which Czechs know better as Letohrádek Hvězda at Bílá hora, the White Mountain — as a signifier whose wanderings, over the period, encapsulate the mutual myths and misunderstandings that were (...) constitutive of this most poignant of surrealist love affairs. The essay ends by suggesting that what makes the Czech capital a fitting object of the surrealist imagination (and a rich source of surreal art and literature in its own right) is less the “historic charms” that so seduced Breton in 1935 than the “geographical, historical, and economic considerations” of the city's modernity that he blithely put to one side. (shrink)

Pentingnya sejumlah metode yang lengkap dalam memahami agama, khususnya untuk mengerti fenomen religius yang beraneka ragam di semua bidang, terkait hubungan agama dengan ekonomi, politik, psiko-pedagogi, antropologi, sosiologi, komunikasi, lingkungan hidup serta kultur, dan hubungan agama dengan nilai-nilai kemanusiaan seperti hak-hak asasi, kebebasan, keadilan, jender dan keluarga, dalam rangka pemahaman beragama yang berakal budi. Karena itu, metode-metodenya haruslah ilmiah dan dapat diuji. Ilmiah atas fakta religius yang memuat cara berkepercayaan dan cara menghidupinya ; dan dapat diuji dalam dimensi metafisik atau (...) teologis maupun dalam relevansi historis, kultural dan sosial, dan dalam relasi dengan fenomen-fenomen religius. Lebih tepat bila segenap metode yang dibutuhkan itu, kita sebut “pendekatan antropologis yang utuh menyeluruh”, yang berpeluang masuk ke dalam konteks keseharian kultural, untuk pertama-tama berefleksi atas keaneka-ragaman fenomen keberagamaan dan kebenaran agama dalam pengertian metafisik. Maka, tulisan ini akan bertitik-tolak dari antropologi holistik, kemudian disusul oleh peran disiplin ilmu fenomenologi, dan diakhiri dengan perlunya pengajuan filsafat hermeneutika untuk menjodohkan keyakinan dengan kritik, iman dengan filsafat, demi pemahaman rasional atas berbagai fenomen religius yang kompleks dan rumit. (shrink)

V Franciji s v tem obdobju spremenili ustavo. Vanjo so bili vnešeni popolna prepoved smrtne kazni ter nekaj popravkov, ki jih je zahtevala ratifikacija Lizbonske pogodbe. Spremenjena je bila tudi ureditev odgovornosti predsednika republike. Poleg tega je francoski ustavni svet v postopku presoje ustavnosti zakonov podal nekaj opaznih odločitev. V njih je z uporabo tehnike ciljev ustavne veljave večinoma omogočil takšne razlage ustave in zakonov, ki... Preprečevanje kriminalitete. Varnostno pridržanje. Nadzor imigracije. Povratništvo. Mladoletniška kriminaliteta.

In the research investigated the present state, conditions and possibilities on introduction the free circulation of agricultural land in Ukraine, highlighted the main problems of its development, analyzed experience of sale and lease of agricultural land in European countries. It is demonstrated the survey results of shareholders and agricultural producers in the two districts - Bila Tserkva, Kyiv region and Uman, Cherkassy region. The model of the agricultural land market should meet not only economic efficiency and expediency, but also (...) contribute to the sustainable development of rural areas, where the circulation of agricultural land should be preceded by the introduction of fuses and restrictions. In order to prevent landlessness of peasants and the formation of latifundists, the free circulation of land can be implemented in two stages. 1 stage: land inventory, cadaster and land management system, which includes four subsystems: 1) land rights ; 3) land use ; 4) infrastructure development. Second stage of the market opening for state and communal property land. The priorities on purchase to be provided for the local communities, restriction on access the market for the legal entities, foreigners, introduction of other restrictions on the sale of agricultural land, the application the taxes differentiations on land sales, fees, etc. (shrink)

Tako kot se slovenski prostor ne more pohvaliti z množico srednje­veških analov in kronik, bera teh tudi za zgodnji novi vek ni velika. Za mesta velja to zlasti, ko je govor o mestnih analih ali kronikah, ne o vseh tovrstnih dokumentih, ki so nastali v mestnih okoljih. Glede na to, kakšni razlogi so mestnim predstojništvom narekovali zapi­sovanje dogajanj, ne preseneča, da poznamo zelo malo sistematično nastalih zapisov o spomina vrednih dogodkih kot takih. Nastalo jih je vsekakor več, kot jih je (...) preživelo do časa, ko so postali predmet zanimanja ohranjevalcev pričevanj o preteklosti in njenih preuče­valcev, pri čemer je neugotovljivo količinsko razmerje med nastalim in ohranjenim gradivom. Na obstoj nekaterih (proto)analov lahko sklepamo iz njihove instrumentalizacije. Ko so mesta višjim oblastem poročala o svojih tegobah in nanje naslavljala prošnje, so naštevala z letnicami in deloma tudi datumi podprte nesreče in druge dogodke. Neke vrste analov oziroma zapisov lokalnozgodovinskih dogodkov sta prejkone premogli tudi tisti dve kranjski mesti, Novo mesto in Kamnik, ki sta se polihistorju J. V. Valvasorju leta 1680 edini odzvali na njegovo tiskano okrožnico. Ni dvoma, da je le redkokatero kranjsko mesto v njegovem času prakticiralo pisanje kronike ali analov, kot jih je poznal poznejši čas. Ohranil se ni noben tak zapis v obliki samostojnega dokumenta niti ni potrjen obstoj česa takega, na kar bi nedvoumno kazali viri. Tudi za Ljubljano imamo samo dve rokopisni kroniki, ki sta delo zasebnikov iz 17. in zgodnjega 18. stoletja. Tako poznamo od mestnih analov, nastalih v mestnih pisarnah, le anale mesta Krško (1601–1646), raztresene na več mestih po t. i. mestni knjigi, in izvlečke iz analov mesta Kostanjevica (1617–1686). V obeh primerih je šlo pretežno za osebno iniciativo in delo mestnih pisarjev, obakrat dolgoletnega pisarja. Krška mestna knjiga je nazoren primer postopnega nastajanja analov v knjigi, ki ni bila namenjena samo tej zvrsti zapisov, kostanjeviški izvlečki pa so primer instrumentalizacije tovrstnih pisnih pričevanj. Slednji so se ohranili v dveh različicah, namenjenih praktični rabi – nadrejeni oblasti prikazati razloge za slabo stanje mesteca. Tako krški kot kostanjeviški mestni anali so pritegnili pozornost že sredi 19. stoletja. V pričujočem prispevku so v integralni obliki objavljeni v slovenskem prevodu. (shrink)

Empirijsko terensko istrazivanje obavljeno je u 20 gradova n Srbiji metodom dubinskog intervjua sa ciljem da se ispita kako su sami gradjani doziveli poslednje godine rezima Slobodana Milosevica i nastale promene posle 5. oktobra 2000. Paznja je bila usmerena na stavove ispitanika o uzrocima pada bivseg rezima, o razlozima koji su ih motivisali da se (ne)angazuju u borbi za drustvene promene, o dozivljaju 5. oktobra, o promenama nastalim posle demokratskog prevrata, pretnja novoj vlasti, kao i prema medjunarodnoj zajednici i (...) odnosu prema ratnim zlocincima, sa posebnim osvrtom na stav prema Haskom sudu. Dokumentacija koja je prikupljena bice obradjena kvalitativnom metodom koja omogucuje da se odgovori razmatraju u kontekstu svakodnevnog zivota ispitanika i sacuvaju originalni stavovi koji se razlikuju od uobicajenih shema iz dnevne stampe i zvanicnih izvestaja. (shrink)

U članku se istražuje osnovna linija argumentacije buddhističke škole sarvāstivādavaibhāṣika u prilog obrani njihove osnovne ontološke teze o egzistentnosti dharmi kroz sva tri vremenska razdoblja onako kako ju je izložio Vasubandhu u svome djelu Abhidharmakośabhāṣya . U uvodnome dijelu daje se kratki prikaz nekih prijepora u pogledu podrijetla te buddhističke škole kao i njihovog tekstovnoga korpusa. Nakon toga slijedi istraživanje Vasubandhuova izvješća o specifičnostima dharmičke ontologije te škole kao što su problemi dharmičke »funkcionalnosti« , njihove kauzalne djelotvornosti i problema »prijelaza« (...) atemporalnih dharmi u područje realnog oblikovanja iskustva . U završnom osvrtu se pokušava pokazati da se opća promjena filozofijske perspektive u razdoblju postkanonske abhidharme najradikalnije ostvarila u buddhističkoj školi sarvāstivāda-vaibhāṣika koja je bila prisiljena raznovrsnim teorijskim konstruktima pomiriti svoje shvaćanje dharmi kao »atemporalnih« konstituensa iskustva s općom buddhističkom postavkom o netrajnosti i nesupstancijalnosti svih fenomena .The article deals with the main line of argumentation of the Sarvāstivāda-Vaibhāṣika Buddhist school of thought in defence of their basic ontological thesis of the existence of dharmas through all three-time period as it is exposed in Vasubandhu’s Abhidharmakośabhāṣya . Introductorily some observations are given with regard to major controversies connected with the origin and textual corpus of that Buddhist school. Then follows investigation of Vasubandhu’s exposition of the particularity of the Sarvāstivāda-Vaibhāṣika Dharmic ontology – e.g. functionality of dharmas, their causal efficiency and the problem of "transition" of temporal dharmas into the domain of a real experience . In the concluding philosophical assessment an attempt is made to show that the general shift of the philosophical perspective in the period of the so-called postcanonical Abhidharma was the most radical reflected in the Sarvāstivāda- Vaibhāṣika school which was forced to harmonize through various theoretical constructs their basic notion of dharmas as »atemporal« constituens of experience with the general Buddhist understanding of all phenomena as impermanent and devoid of substance of any kind. (shrink)

U članku se razmatra nastanak i razvoj pojma ‘nacija’ u novovjekovnoj Europi, koja su shvaćanja pripadnosti naciji pritom bila u igri, te kako je cijeli ovaj kompleks ideologija utjecao na teoriju i praksu kolonijalnog ekspanzionizma nacionalnih država. S time je usko povezan i mit o tome da je kolonijalna ekspanzija Europe bila prvenstveno širenje civilizacije. U kritičkom sučeljavanju s ovim ideologijama na koncu se pojavljuje kako kolonijalno pitanje u marksizmu, tako i globalno nasljeđe kolonijalizma danas.Erörtert wird die Entstehung (...) und Entwicklung des Begriffes „Nation“ im Europa der Neuzeit, welche Auffassungen über die Zugehörigkeit zu einer Nation dabei im Spiel waren, und wie sich dieser gesamte Ideologienkomplex auf die Theorie und Praxis des kolonialen Expansionismus der Nationalstaaten ausgewirkt hat. Damit ist auch der Mythus eng verbunden, dass die koloniale Expansion Europas hauptsächlich eine Ausbreitung der Zivilisation gewesen sei. In kritischer Auseinandersetzung mit diesen Ideologien kommt abschließend sowohl die koloniale Frage im Marxismus zur Sprache, als auch das Globalerbe des Kolonialismus heute. (shrink)

Važna zadaća srednjoeuropskog povjesničara ili povjesničarke filozofije posljednjih desetljeća bila je interpretacija iznenada ponovno pojavljujućih elemenata njene ili njegove nacionalne kulture, uključujući i zajedničku ključnu riječ ovih tradicija – nacionalnu filozofiju. Moj rad nudi povijesnu rekonstrukciju pojma nacionalne filozofije na temelju mađarskih primjera. U prvome dijelu opisat ću nekoliko suvremenih dilema o upotrebi toga pojma. Glavni dio rada povezuje ovaj pojam s transformacijom javne sfere znanstvenika u kantijanskom razdoblju, uključujući Kantova osobna razmišljanja, kao i narativ mađarske »Rasprave o Kantu«. (...) Analizom ove rasprave nastojat ću pokazati da se taj pojam ne može u plauzibilnom obliku interpretirati niti u europskom niti u nacionalnom okviru, nego samo kao dio jedne moguće srednjoeuropske komparativne povijesti filozofije.An important task of a Central-European historian of philosophy was in the last decades to interpret the suddenly reappeared elements of her or his own national culture, including the common key word of these traditions – national philosophy. My paper offers a historical reconstruction of the concept of national philosophy, based on Hungarian examples. In the first part I will outline several contemporary dilemmas about the use of this term. The main part of my paper links this concept with the transformation of the public sphere of the scholars in the age of Kantianism, including Kant’s personal reflections, and the narrative of the Hungarian “Debate on Kant”. I will try to demonstrate, by the analysis of this debate, that it cannot be interpreted in a plausible form in a European, nor in a national framework, but just as a part of a would-be Central-European comparative history of philosophy.Une tâche importante pour un historien ou une historienne de la philosophie d’Europe centrale a été, ces dernières décennies, d’interpréter les éléments de sa propre culture nationale soudainement réapparus, y compris le mot-clé commun de ces traditions : la philosophie nationale. Mon article propose une reconstruction historique du concept de philosophie nationale, fondée sur des exemples hongrois. Dans la première partie, je ferai un aperçu de plusieurs dilemmes contemporains quant à l’emploi de ce terme. La partie principale de mon article relie ce concept à la transformation de la sphère publique des chercheurs à l’époque kantienne, y compris les réflexions personnelles de Kant, ainsi que le récit hongrois du « Débat sur Kant ». En analysant ce débat, j’essaierai de démontrer que ce concept ne peut être interprété sous une forme plausible dans un cadre européen ni dans un cadre national, mais seulement comme partie d’une éventuelle histoire comparative de la philosophie d’Europe centrale.Die bedeutungsvolle Mission des zentraleuropäischen Philosophiehistorikers oder der – historikerin in den vergangenen Dezennien hieß, die jählings wiederkehrenden Elemente seiner bzw. ihrer eigenen Nationalkultur zu explizieren, unter Einschluss des gemeinsamen Schlüsselwortes dieser Traditionen – der nationalen Philosophie. Meine Arbeit bietet eine historische Rekonstruktion der Notion der nationalen Philosophie auf der Grundlage der ungarischen Beispiele. Im Anfangsteil umreiße ich etliche gegenwärtige Dilemmas über den Gebrauch des angeschnittenen Begriffs. Der Hauptteil meines Papers verknüpft diesen Begriff mit der Umwandlung der öffentlichen Sphäre der Gelehrten zu Zeiten des Kantianismus, samt Kants persönlichen Überlegungen, wie auch dem Narrativ der ungarischen „Debatte über Kant“. Anhand der Analyse dieser Debatte versuche ich auszumalen, der Begriff lasse sich weder im europäischen noch im nationalen Milieu plausibel interpretieren, sondern ausschließlich als Baustein einer denkbaren zentraleuropäischen vergleichenden Philosophiegeschichte. (shrink)

Filozofi se nisu mnogo bavili vezom između filozofsko-psiholoških stanovišta Franca Brentana i Vilijama Džejmsa. Ona je svakako istorijski interesantna pre svega zbog uticaja koji su njihova stanovišta imala na Edmunda Huserla, ali je i filozofski značajna jer se preko nje može pokazati zašto u Džejmsovoj filozofiji duha nema korelata Brentanovom pojmu intencionalnosti koji označava relaciju mentalnih fenomena prema fizičkim. S obzirom na ovo određenje, relacija intencionalnosti, ukoliko za nju ima mesta u Džejmsovoj psihologiji, bila bi relacija u kojoj stoje (...) korelati ovih fenomena u Džejmsovoj analizi svesti. Pokazujem da postoji korelacija između Brentanovog određenja mentalnih fenomena i Džejmsovog određenja prelaznih segmenata svesti, s jedne strane, kao i između Brentanovog pojma fizičkih fenomena i Džejmsovog pojma supstantivnih segmenata svesti, s druge strane. Ispitujem da li odnos između prelaznih i supstantivnih delova ima osobine koje karakterišu intencionalni odnos. Pokazujem da to nije slučaj. Ključne reči intencionalnost; kontinuitet svesti; jedinstvo svesti; mentalni i fizički fenomeni; supstantivni i tranzitivni delovi iskustva;. (shrink)

The author is using a series of examples from her three-year research on social perception of the European Union in Croatia in order to pose several critical questions regarding the current application of the Balkanist criticism in the region and beyond. The research was conducted with three groups of interviewees who were, in different ways, related to the EU. Various notions of Europe and the Balkans, which appeared throughout these interviews, differed from the predominant discourse of the 1990s. The article (...) also indicates the decline of the importance of symbolic geography in the interpretation of notions associated with the EU. In the questioning of metatheoretical level, the author suggests several new paths of research in Balkanist and other, closely related fields of study: admitting the importance of economy, which has been, in the past twenty years, secondary to the examination of questions related to culture and history, and also the production and flow of knowledge. In conclusion, the author proposes examining the approaches which would also enable the inclusion of the enriching, non-repressive and useful encounters between the center and periphery. Autorica koristi primjere iz visegodisnjeg istrazivanja drustvene percepcije Europske unije u Hrvatskoj kako bi postavila niz pitanja o primjeni balkanisticke kritike u recentnoj akademskoj produkciji. Kroz intervjue s pripadnicima triju skupina, koje su na razlicite nacine povezane s Unijom, na vidjelo izlaze predodzbe o Europi i o Balkanu koje nisu u skladu s prevladavajucim diskursom devedesetih godina proslog stoljeca. U radu se naznacuje i opadanje vaznosti simbolicke geografije u tumacenju predodzbi o EU. Propitujuci metateorijsku razinu, autorica predlaze nekoliko novih smjerova za balkanisticka i srodna istrazivanja: priznavanje vaznosti ekonomije, koja je posljednjih dvadesetak godina bila u drugom planu u odnosu na tumacenja kulture i povijesti, te preispitivanje pitanja proizvodnje i slobode proto?ka znanja. Posvajajuci terminologiju Europske unije, autorica u zakljucku ispostavlja prijedlog uvodjenja?varijabilne kriticnosti? u odnosu na srediste kontinenta. Rijec je o pokusaju uzimanja u obzir i svakog ravnopravnog, ne?represivnog i korisnog susreta sredista i periferije. (shrink)

Buku berjudul Franz Magnis Suseno: Sosok dan Pemikirannya, berisi tiga belas artikel yang terdiri dari empat artikel mengenai sosok Franz Magnis-Suseno, lima artikel mengenai pemikiran Magnis, dan empat artikel sebagai catatan, ditulis oleh beliau-beliau yang tidak diragukan lagi profesionalisme mereka. Baiklah kini dimulai dengan mengulas dahulu lima pokok pemikiran yang secara singkat dapat disebut secara tematis: 1) tentang Pancasila, 2) tentang Etika Dialog, 3) tentang sosok agama modern, 4) tentang menalar Tuhan dari dunia, 5) tentang pendekatan ilmiah sesuai teori multijagat (...) dan celah kuantum bagi Tuhan. Ternyata urutan pengulasan tidak sesuai dengan urutan dalam buku, agak mengalami perubahan karena pertimbangan tematik yang runtut.... Komaruddin Hidayat menyebut Magnis sebagai pejuang moral dan pembela hak azasi manusia. Bukankah kekuatan agama menjadi sumber moral dan penggerak masyarakat dalam bidang pendidikan, ekonomi dan lingkungan hidup demi timbulnya kelas menengah yang mandiri? Anjurannya sebaiknya ormas-ormas agama mengambil jarak dari per- mainan politik praktis, dan tidak menjadi bagian birokrasi dan politisi Lele yang sangat menikmati kondisi air keruh yang berlumpur. Kami ingat pepatah memancing di air keruh. Salah satu pemakalah F. Budi Hardiman menyebutkan bahwa Magnis tidak menempuh spiritualitas jalan mistik, meskipun mengawali pengalaman hidup intelektual di Indonesia lewat etika Jawa dan mau tidak mau berurusan dengan wayang, tetapi lebih wayang purwa terkait dengan kejawen atau kebatinan. Pada makalah perihal Etika Dialog pula disebutkan oleh Budi Hardiman bahwa di Indonesia ada jalan lain untuk mengupayakan titik temu agama-agama, yaitu jalan mistik. Memang bila dikembalikan pada bentuk bentuk spiritualitas, spiritualitas mistik yang tidak menjadi pilihan, lebih pada spiritualitas religius, kosmik dan humanistik. Ini merupakan catatan pada ulasan Sudiarja. Kini pemakalah pertama yang disebut terakhir ialah Al. Andang L Binawan yang menarik ulasannya perihal riwayat hidup dan panggilan Magnis, dan penting menyebutkan pada usia 11 tahun sudah berniat menjadi Jesuit, meskipun sempat diuraikan dengan simpatik Magnis kurang suka latihan doa panjang-panjang malah lebih suka latihan musik, dan hobby naik gunung hingga sekarang masih tapi sudah berkurang. Ia juga menguasai dua hal yang perlu baginya ialah Marxisme dan Kromo Inggil. Baginya Tuhan adalah kebenaran, keadilan dan kasih. (Toeti Heraty N. Roosseno, Guru Besar Emeritus Ilmu Filsafat, Universitas Indonesia). (shrink)

U radu se ispituju filozofski temelji dubokog učenja. Ukazivanjem na početke dubokog učenja i umjetnog neurona kao formalnog modela ljudskog neurona moguće je tvrditi da je umjetna inteligencija razvijena i prije njezinog službenog imenovanja te da je bila snažno povezana s propozicionalnom logikom. Imajući na umu neke velike zastoje u razvoju neuronskih mreža, pokazujemo da se dubinsko učenje može tretirati kao teorija umjetne inteligencije te da potpada pod paradigmu umjetne inteligencije jer je za nju dovoljno samo učenje jer se (...) inteligentno ponašanje uči. Dakle, duboko učenje je filozofski ili epistemološki pristup u kojem se mora zagovarati radikalni empirizam. Prema tome, ne samo da ne postoji ništa u umu što nije bilo u osjetilima, već u umu ne postoji ništa što se ne može naučiti. (shrink)

V članku so proučene odločitve Meddržavnega sodišča v Haagu, kjer je imela Srbija položaj stranke v postopku, in sicer je nastopala tako v vlogi tožeče kakor tožene stranke. V obravnavanih zadevah je bila pravdna sposobnost Srbije večkrat izpodbijana, odgovori Sodišča pa so sprožili številne polemike. Avtor se s strnjeno predstavitvijo sodb loti razčlembe sodniškega razlogovanja in tako poskuša razumeti, kako je Sodišče za obdobje med letoma 1992 in 2000 lahko prišlo do nasprotujočih si rešitev glede vprašanja dostopa Srbije do (...) Sodišča. Članek je nastal v okviru konference Centra za raziskave temeljnih pravic in razvoj prava in je bil predstavljen 27. maja 2010 na Univerzi v Caen-u. Avtor se zahvaljuje Marie Rota za njene nasvete. (shrink)

Sve do 20. stoljeća filozofija religije na Zapadu bila je zaokupljena religijskim konceptima koji su proizlazili iz judeo-kršćanske ili islamske tradicije. No, danas je jasno kako filozofija religije nema teologijskih i konfesionalnih granica te kako mora uzeti u obzir najširi mogući spektar religijskih fenomena. Pritom se kao jedan od centralnih problema pokazuje upravo pluralizam religija: može li filozofija religije ravnopravno pristupiti svih religijskim tradicijama i ponuditi zadovoljavajuću analizu? Jedan od najznačajnijih živućih filozofa religije, John Hick, želi dati jednu novu (...) »interpretaciju religije« i to ograničavajući je kako od naturalističkih tako i konfesionalnih interpretacija. Naziva je »filozofijom religijskog pluralizma« te je smješta u širi kontekst filozofije religije nastojeći pritom uvažiti fenomen religije u »pluralizmu njegovih formi«. Takva »pluralistička hipoteza« želi biti prihvatljiva »globalno-mislećim vjernicima svih tradicija«.Until the 20th century Western philosophy of religion was solely preoccupied with Judeo-Christian and Islamic religious traditions. However, it is clear today that philosophy of religion has no theological and confessional boundaries and that it is bound to consider religious phenomena in variety of its forms. One of its central problems is in fact religious pluralism: can philosophy of religion approach to all religious traditions on equal terms and offer an acceptable analysis? One of the greatest living philosophers of religion, John Hick, proposes a new “interpretation of religion” free of naturalist and confessional interpretations. Hick calls it “philosophy of religious pluralism” and sets it in broader context of philosophy of religion. His main concern is to encompass religious phenomenon in “pluralism of its forms”. This “pluralistic hypothesis” tends to be acceptable for the “global-thinking believers of all traditions”. (shrink)

V članku poskušam analizirati nekatere značilne diskurze posvečene »neuspehu avantgarde« ter tako osvetliti latentno strukturo zanikanja / potlačitve / izključitve, na kateri leži temelj zahodne moderne umetnosti, se pravi strukturo, ki je bila razvita kot druga plat samooblikovanja umetnosti v dobi, ko je nastal mit o njeni avtonomiji. Odkar so moderne »umetnosti« padle v rodovno kategorijo »Umetnost«, ta daje videz, da je postajala vedno bolj obrobna, da pa je hkrati pridobivala v zameno več privilegijev. Da bi se lahko vzpostavila (...) v sublimiranem območju visoke kulture, je bila umetnost morda prisiljena zavreči vse, česar ni bilo mogoče udobno uskladiti z njeno samodefinicijo. Medtem ko so dualizem med »visoko« in »nizko« kulturo prenehali utemeljevati v realnosti, so izumili nov pripomoček, da bi zavaroval navidezne meje, ter da bi pospešil proces avtonomizacije umetnosti. Modernizem v tem primeru služi kot bolj izpopolnjen ter okrepljeni vzvod potlačitve; vsebuje tudi uporniško avantgardo, ki služi za začasno sprostitev potlačenega. Medsebojna povezanost med modernizmom in avantgardo se bo tako pokazala kot spopad med estetiko nadzora in estetiko anarhije. (shrink)

Prvi deo ovog rada predstavlja kraci uvod u sufizam kao osobeni vid ispoljavanja unutrasnje, misticke dimenzije islama. U tom odeljku razmatra se povest, doktrina i ritualna praksa glavnih derviskih redova. U drugom delu, koji se uglavnom temelji na autorovom preliminarnom terenskom istrazivanju postojecih derviskih zajednica u Bosni i Hercegovini, vise paznje posveceno je ozivljavanju islamskog misticizma u savremenom kontekstu. U terminima sociologije religije, revitalizacija sufizma u BiH bi se mogla razumeti u sirim okvirima obnove klasicne religioznosti na Balkanu. Nakon Drugog (...) svetskog rata bila je na snazi dugogodisnja zabrana delatnosti derviskih redova u BiH, cemu je najvise doprinela modernisticki nastrojena Islamska zajednica koja je imala podrsku vladajucih struktura. To, svakako, treba uzeti u obzir kada se razmatra pitanje odnosa izmedju islamske ortodoksije i misticizma. Potpuna obnova sufizma usledila je tek devedesetih godina, po raspadu Jugoslavije i zavrsetku ratova. Tu je, dakle, rec o obnovi klasicne religioznosti, jer se sufizam, jos od osmanskog perioda, razvijao unutar ortodoksnog islama u Bosni. (shrink)

Žene su nedovoljno zastupljene u filozofiji, a trudnoća je nedovoljno istražena u filozofiji. Može li se uspostaviti veza između ta dva fenomena? Tvrdit ću da, iako je kontrafaktična tvrdnja "da su žene bile povijesno bolje zastupljene u filozofiji, trudnoća bi bila također zastupljena" možda istinita, to ne znači nužno da sada, u sadašnjosti, možemo očekivati (ili poželjeti) da postoji korelacija. Kako bismo shvatili jaz između ovih dvaju područja nedovoljne zastupljenosti, dovoljno je usvojiti ne-esencijalističko shvaćanje žena kako bismo prepoznali da (...) neke žene ne doživljavaju trudnoću ili nisu zainteresirane za trudnoću (filozofski ili na drugi način). Ipak, s obzirom na povijesno šutnju o trudnoći u filozofiji koju su proživljavale žene, važno je sada ispraviti tu neravnotežu istovremeno obrađujući obje teme nedovoljne zastupljenosti. Kako bih to dalje dokazala, upućujem na razliku između reprezentativne raznolikosti i suštinske raznolikosti (što je povezano s poznatijom razlikom između deskriptivne reprezentacije i suštinske reprezentacije). To će biti tema prvog dijela rada. Zatim, u drugom i trećem dijelu rada, istražit ću nedovoljnu zastupljenost i pogrešno predstavljanje žena u filozofiji, ne samo u smislu nedovoljnog broja žena, već i u smislu načina na koji su žene, kao opći "rod", (mizogino) opisivane u filozofiji kroz povijest. Isti postupak primijenit ću na trudnoću u četvrtom i petom dijelu rada, istražujući kako se tretira kao tema filozofskog istraživanja te kako je pogrešno predstavljena u društvu općenito. Kako bi se pružili dokazi za moje tvrdnje, analiza sadrži pregled literature i navodi statističke kvantitativne podatke i kvalitativno utemeljene intervjue. Završit ću hipotezom o odnosu između ovih nedovoljnih i pogrešnih predstavljanja, te ću ponuditi razmišljanja o budućnosti za žene i trudnoću u filozofiji. (shrink)