Abstract

U tekstu se razmatra priroda medjunarodnih odnosa i medjunarodne politike kakva se uoblicava nakon kraja Hladnog rata, politike ciji pravac u preteznoj meri odredjuju SAD kao jedina preostala super-sila. Namera autora je da ukaze na kljucne tacke divergencije moralno-vrednosne retorike i spoljno-politicke pragmatike ove mega-drzave. U tom smislu, razmatraju se slucajevi americkog stava, odnosno aktivnog tretmana dva dogadjaja koji su u politicko-bezbednosnom pogledu obelezili proteklu deceniju u svetsko-istorijskim razmerama - raspad/razbijanje Jugoslavije i kriza u Persijskom zalivu. Zakljucak autorke je da spoljna politika aktualne super-sile jos uvek usmeravana real-politickim, odnosno interesnim, pre nego moralno-vrednosnim motivima. U zavrsnom delu rada razmatraju se antropoloski argumenti za vaspostavljanje narusenog "balansa moci" na globalnom nivou kao jedinog garanta mira i stabilnosti u svetu..