Abstract

U drugom delu teksta o Filotejevoj doktrini o Moskvi kao?Trecem Rimu? autor se bavi njenom recepcijom u kasnijim periodima ruske intelektualne i politicke istorije. Iako u svom izvornom obliku to ucenje nije sadrzavalo imperijalnu, spoljno-politicku konotaciju, u radu su analizirane interpretacije ideje Treceg Rima koje su imale i znacajne politicke konsekvence. Na unutrasnjem planu ona je posluzila knezu Kurbskom za kritiku vlasti Ivana Groznog, kao i za odbacivanje crkvenih reformi patrijarha Nikona u literaturi Staroveraca. Ipak, obnova interesovanja za ideju Treceg Rima karakterise ruski XIX vek u kome su vodjene diskusije o odnosu Rusije i Zapada. Slovenofilski kriticari reformi Petra Velikog u proslosti Moskovskog carstva nasli su potvrdu kulturne originalnosti i superiornosti Rusije. Autor naglasava razlike izmedju slovenofilske i panslovenske interpretacije ruskog mesijanizma. U zavrsnom delu rada mesijanska ideja dovodi se u vezu sa radjanjem nacionalizma u imperijalnom kontekstu. Na taj nacin, autor dovodi u pitanje rasirene interpretacije o njenim distinktivno ruskim karakteristikama. PR Projekat Ministarstva nauke Republike Srbije, br. 179014