Abstract

Autor u ovom clanku zastupa tezu da se Niceova kritika morala zasniva na njegovoj metafizici, u kojoj pojam volje za moc, shvacen u duhu grckog pojma physisa, igra kljucnu ulogu. On pokazuje da je prevrednovanje svih vrednosti kao prevladavanje platonisticko-hriscanskog nihilizma usmereno na afirmaciju?zivota u skladu s prirodom?, pri cemu je priroda shvacena upravo kao physis. On takodje pokazuje zasto je za Nicea neosnovana pretenzija na univerzalnost i objektivnost vladajuceg sistema vrednosti. Na kraju, autor ukazuje na teskoce Niceovog platonizma i zakljucuje da neuspeh modernosti da opravda moral namece zadatak ispitivanja mogucnosti rehabilitacije Aristotelove prakticne filozofije.